Nakon implementacije i puštanja u rad sinhronizacione opreme, sledeći neophodan korak jeste merenje kvaliteta sinhronizacionog signala, bilo da se radi o IP/Ethernet infrastrukturi, PTP paketima ili analognim signalima.
Merenja se vrše u odnosu na stabilnu referencu sa nanosekundnim odstupanjima u odnosu na UTC, a merni parametri poput kašnjenja u jednom smeru, razdešenost kašnjenja paketa, gubitak paketa…govore o kvalitetu instalirane arhitekture sinhronizacione opreme koji se na kraju preslikava u tačnost clock-a na strani krajnjeg korisnika.